U narodnoj predaji o četiri Indžila, svete knjige, za njih se tvrdi da su došle sa neba. U svakom Indžilu je sam Allah napisao prvu suru, a pejgamberi su odmah nastavili pisati dalje. Jedan od Indžila, onaj prvi, napisao je Adem pejgamber, i taj je, kažu, star koliko i sam svijet. Najstariji je od svih. Kako bosanska predaja dalje tvrdi, Adem pejgamber kada nije ga mogao više zbog starosti pisati, ruku mu je dok bi pisao, držao jedan melek. Polovinu ovog Indžila odnijeli su meleci sa sobom, "a bio je plaho velik, da ga ne bi mogao, da se sastane sav svijet, ni sa mjesta pomaknuti". Adem pejgamber ga je neumorno pisao, bez da bi počinio ikada, a kako to tvrdi predaja, pisao ga je kroz cijeli svoj život. Drugi Indžil je od pejgambera Muse (Mojsija). On nije niti onako star niti velik kao Ademov. Treći Indžil napisao je Isa ( Isus) pejgamber. Četvrti Indžil napisao je Muhamed pejgamber i rekao da se više Indžili ne smiju sastavljati, jer u njegovoj knjizi ima sve, od postanka svijeta, i šta će sve biti do Kijameta.
